Miodraže, želim da ti čestitam na nivou razvoja koji si postigao.
Ja sam tokom života osećao veliku ljubav prema onome što je nepoznato, što nije materijalno i opipljivo, a što osećamo da je u nam i oko nas – a to je lepota duha, koja nas ipunjava i prožima, koja nas čini radosnim, od koje osećamo vezu sa drugim ljudima, životinjama, biljkama, prirodom i sa onim jednim i jedinim koji nas je stvorio, koji nas bezuslovno voli, koji nas u ljubavi kupa i želi da otvorimo naša srca iz teskobe ljudskog zamešateljstva koja nas kao vir uvlači u iluziju i bolesti, u mržnju, zavist i pohlepu.
To što je za ljudsko oko nevidljivo, i od ljudi skriveno, nosi treptaj života, nosi blagost majke, nosi svu lepotu ovoga sveta.
Celog života sam tražio to nevidljivo, pokušavajući da ga uhvatim i opišem kroz reči koje sam beležio i spajao u priče koje su me vodile u taj čudesan svet ljudskog duha.
Ono što si ti doživeo, kada si posetio mesto moći u kome i ja boravim kao zrelo svetleće telo, je ono što je mene tokom života najviše inspirisalo da pišem – a to je dobrota, toplina, gostoprimstvo, druželjubivost, iskrenost, ljubav; koji krase ljudski duh u njegovoj lepoti.
