Dr Ljubiša Stojanović je u dubokoj meditaciji dobio od Platona jedno kazivanje, koje savetuje kako ljudi treba da razgovaraju između sebe prilikom Širenja Svetih znanja, u raznim sitacijama. U ovom videu, Ljubiša govori o jednoj situaciji koja se odnosi na suprostavljena mišljenja. Svako ima pravo na slobodu mišljenja i religioznog opredeljenja i mi nemamo pravo da nekome kažemo:“ Ne, Vi niste u pravu.“, već bi trebalo da kažemo: „Ja veoma poštujem Vaše mišljenje, ali imam drugo mišljenje.“ Znači mi poštujemo njegovo uverenje, ali isto tako tražimo da on poštuje kako mi mislimo: „Ja ne mislim kao Vi, ja mislim drugačije.“ To dovodi do izbegavanja konflikta, razvoja tolerancije, duhovne širine i mišljenja, koje je u skladu sa voljom Stvaraoca. Originalan tekst može se pročitati u knjizi „Kazivanja iz Kosmosa“.
Na predavanju u Novom Sadu 2009. godine, dr Ljubiša Stojanović je izneo saznanja, koja je dobio u dubokoj meditaciji, o ljudskoj svesti.
Svest čoveka se nalazi u njegovoj auri, u beloj bioenergiji, koja ima svojstvo da prima informacije spolja, izvan nje, da ih skladišti, analizira, da izvodi zaključke, postajući tako pametnija, sa više znanja i više iskustva. Znači, svest čoveka preuzima informacije o nekim dešavanjima i stanjima, i onda ih analizira i donosi zaključke o njima. Zaključci se memorišu i svest ih koristi u novom procesu razmišljanja i donošenju zaključaka.
Život čoveka začinje se spajanjem spermatozoida i jajeta, a njegov pravi život, život njegove svesti, započinje u tom istom momentu stvaranjem njegove aure, oko začetog jajeta. Razvojem embriona i aure tokom trudnoće, dolazi do prvih znaka svesnosti kada embrion prima spoljašnje nadražaje i postaje ih svestan, emitujući misli vezane za prijatnost i neprijatnost doživljaja koje prima njegova aura i telo. Posle rođenja, svest se razvija zahvaljujući kontaktima sa spoljašnjim svetom putem aure i tela, zatim doživljajima koji dolaze iz aure i tela, kao i analizom svih tih doživljaja. Kasnije svest počinje da stvara svoje predstave i svoje mišljenje o tim doživljajima, u prvo vreme vezano za njihovu prijatnost i neprijatnost, zatim za korisnost i štetnost u odnosu na tu osobu, mišljenje o okolnom svetu, kao i o sebi samom. Taj proces u principu traje celog života.
Informacije iz celog kosmosa dolaze do ljudske aure, prolaze kroz informacione kanale u auri i jedan deo informacija preuzima bela bionergija, a drugi deo se skladišti u tzv. krenovima znanja u auri. Informacije, koje su naša čula sakupila u kontaktu sa okolinom, dolaze do mozga, koji ih emituje i bela bioenergija ih takođe preuzima.
Mozak prestavlja mesto gde se odvija proces razmišljanja bele bioenergije i rezultate tog razmišljanja mozak emituje preko ljudskih misli, koje u trenutku stižu do kraja kosmosa. Mozak organizuje rad svih organa u telu pomoću informacija koje dolaze od Životnog talasa, koji nosi programe koji omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji.
Posle biološke smrti, bela bionergija iz cele aure i tela se skuplja, grupiše u obliku beličastog oblačića koji sadrži i našu svest, znanja i iskustva koja smo tokom života sticali. Naša svest, dakle, u okviru oblačića bele bioenergije, nastavlja da živi i odlazi u utočišta u kosmosu.
Detaljno u knjizi dr Ljubiše Stojanovića, „Aura“.