Novi Sad, mart 2010.
Ja sam negde 1997-98. godine, više se ne sećam kada, dobio detaljnu informaciju od Nikole Tesle o sudbinskoj kataklizmi planete Zemlje koja se dešava svakih petnaest hiljada godina i koja je neminovna. Cilj i suština sudbinske kataklizme je da se sloj Zemlje ispod površine, koji se sastoji od gomile meteora i meteorita koji su jako krupni, homogenizuje. Meteori i meteoriti su padali na Zemlju kada je Zemlja uplovila u more meteora i zajedno sa njima plovila kosmosom. Ti meteori su kao rogovi u vreći, sa velikim šupljinama između njih i oni predstavljaju u tom čvrstom sloju ispod površine Zemlje najveću
opasnost od zemljotresa i vulkana, zato što se kroz te šupljine probija lava, magma iz istopljenog dela. Obrušavanje meteora i mešanja sa istopljenim slojem dovodi do velikih zemljotresa.
Svest planete Zemlje koja je vrlo visoka i želi da stvori homogenu čvrstu Zemljinu koru koja neće imati ni vulkana ni zemljotresa. I to postepeno sabijanje svoje unutrašnjosti Zemlja radi približno svakih petnaest hiljada godina, jer u tom periodu skuplja energiju da bi mogla da to realizuje i onda u jednom mahu kroz kataklizme, kroz zemljotrese, vulkane sabija taj sloj Zemlje. Normalno da tokom tog sabijanja mora da procuri magma, da izađe napolje, da dođe do zemljotresa, mora da dođe do potapanja čak čitavih delova kontinenata da bi se to realizovalo, ali to je cena za napredak stabilnosti Zemlje u budućnosti. U prethodnoj sudbinskoj kataklizmi pre petnaest hiljada godina potonula je Atlantida i sada je vreme novog ciklusa.
Dakle, to je jedan zahvat rigorozan, čije su propratne pojave stradanje biljaka, životinja i ljudi na Zemlji, zato što to ne može da se radi pincetom, to su velike promene na površini Zemlje kao posledica unutrašnjih sređivanja.
Meni je Tesla u ono vreme dva sata dnevno govorio kojim će tempom da se dešava kataklizma, koja će područja i kojim tempom da propadaju u more i šta će prvo krenuti. Trebalo je da počne 2002. godine, tako što će se pojaviti gejziri u Tihom okeanu u blizini obale Meksika. Videće ljudi gejzire koji naprasno izbijaju iz mora i nauka će pretpostaviti da se radi o nekim gasovima koji se stvaraju na dnu iz vulkana i da ti gasovi dovode do izbacivanja vodenih mlazeva uvis. To će biti početak sudbinske kataklizme, to će biti znak da ona počinje. Pre toga će biti nekih zemljotresa, vulkana, ali će biti teško da ih ljudi povežu sa nekom predstojećom kataklizmom. Međutim, pojava gejzira je početak zvaničnog dela kataklizme koja će posle toga biti izuzetno snažna, razorna, usled čega će se poplaviti veliki deo priobalja Sredozemnog mora, Atlantskog okeana Severne i Južne Amerike, gde će obale jednostavno tonuti, doduše polako, metar po metar svakog dana, da bi ljudi mogli da se sklanjaju, ali će tonuti i do 100 kilometara u kopno sa juga na sever. Doći će do odvajanja Severne i Južne Amerike, i dobar deo Severne i Južne Amerike će potonuti i pojaviće se nova ostrva u okeanima kao rezultat tog previranja sudbinske kataklizme. Praktično najveći gradovi na obalama bi se potopili i ljudi bi morali da beže. Pošto se ljudi neće sklanjati blagovremeno, nego kad to bude uhvatilo maha, oni će bežati i na silu naseljavati područja koja su dalja, gaziće državne granice, pojaviće se ratovi, ubistva onih koje beže, miliona ljudi koji beže sa obala u centar kontinenata. To je trebalo da se desi ne svuda, ali u većini obalskog područja na Zemlji. Tako je trebala da se odigra sudbinska kataklizma.
Meni je bilo rečeno da bi morao da obavestim neke naučne centre u svetu koje se bave vulkanima i zemljotresima, da im predočim ove opasnosti, pa koliko uspem da ih ubedim, s obzirom da ja nemam reputaciju neke naučne ličnosti. Moje je bilo da ih obavestim, da im dam redosled dešavanja i da treba da im kažem da će kataklizma početi sa pojavom gejzira jer, ako ništa drugo, kad se taj znak pojavi, to će ih uveriti, bar neke od njih. Jer neće biti moguće da se kataklizma zaustavi, ali da se ljudi obaveste i organizuju, da se vlade obaveste i da se pokuša sa nekim organizovanim preseljenjem ljudi. Sve, jer je to trebalo da se desi u nekoliko meseci i da se ljudi u tom periodu presele na drugo mesto.
Međutim, onda sam ja dobio neke moći da pokušam da delujem energetski na taj problem i ja sam to radio ispočetka dosta slabašno, a onda sam počeo da dobijam informacije da delovanje postaje sve jače, efikasnije. Onda mi je rečeno da su Duhovne Energije razgovarale sa svešću planete Zemlje o mogućnosti da se sudbinska kataklizma obavi tako da bude što manje žrtava, posebno u ljudskoj civilizaciji, iako je planeta Zemlja i njen razvoj daleko važniji od privremene ljudske civilizacije koja na Zemlji postoji pet miliona godina. Znači, Duhovne Energije su došle do zaključka da je moguće napraviti alternativni program homogeniziranja gornjeg sloja Zemlje na jedan drugi način, ne onako kako je Zemlja zamislila, kako je najpogodnije, nego tako da se štetna delovanja po ljude, životinje i biljke ublaže i prenesu u predele gde nema živih bića, recimo u neke pustinje. Duhovne Energije su uspele da ubede planetu Zemlju da ona prihvati drugi program sudbinske kataklizme koji bi se dešavao na sasvim drugim mestima, ali bi morao da zahvati i delove koji su u startu bili predviđeni, znači Sredozemno more, područje oko Velike Britanije, spoj između Severne i Južne Amerike. Dakle, tu bi trebalo da bude ozbiljnih promena, ali ne onako katastrofalnih kako je bilo predviđeno.
Onda je planeta Zemlja zahtevala dodatnu energetsku pomoć da bi se ova vrsta rekonstruisanja Zemljine kore izvršila. Znači, za taj neki drugi program koji je složeniji trebalo je više energije, program Duhovnih Energija zahtevao je više energije. Zemlja je išla na maksimalnu uštedu energije koja će dati isti efekat, a Duhovne Energije su išle na maksimalnu zaštitu ljudi, biljaka i životinja, makar se za to utrošilo mnogo više energije. Znači Zemlja je zahtevala dopunu energetskog delovanja, pomoć u energetskom smislu, jer energijama sa kojima ona raspolaže koje je skupljala petnaest hiljada godina to ne može da se realizuje. I Duhovne Energije su to prihvatile, ali nažalost to mora da učini čovek, jer se ovde radi o zaštiti ljudi i ne može da ih neko spasava a da se oni i dalje skandalozno ponašaju, što je jedan od razloga zašto je došlo do odstupanja ose jezgra. Znači, traži se da ljudi svojim delovanjima doprinesu obezbeđenju ovog dela energije koji Zemlja ne može sama da uradi.
Ja sam tu energiju davao godinama ne govoreći nikom ništa. Posle nekoliko godina rečeno je da je sudbinska kataklizma svedena na 10% štete od one koja bi inače bila, jer se energija akumulirala i program se razradio tako da kataklizma bude na mestima koja nisu preterano naseljena, ali da to svejedno zahteva obaveštenje i prihvatanje od strane ljudi kako bi se organizovali. Znači, ne bi bilo možda pola milijarde, nego recimo pedeset miliona ljudi koji bi se selili. I rečeno mi je da se početak sudbinske kataklizme odlaže, prolongira.
Duhovne Energije su jedan deo energije koji sam ja obezbeđivao za vraćanje jezgra Zemlje u svoju osu slale na obezbeđenje nedostajuće količine energije planeti Zemlji i to je trajalo sve vreme dok sam to radio. I to su mi tek naknadno rekli, da je jedan deo energije odlazio tamo, jer je moja energija toliko narasla da je bila veća od potrebne za postepenu regulaciju ose i da je išla za sudbinsku kataklizmu planete Zemlje da se akumulira tamo. I druga neka moja delovanja korišćena su za akumulaciju te energije. Znači, energetsko delovanje za rešavanje sudbinske kataklizme se nastavilo i kasnije ne samo tih godina, možda se nastavlja i sada kroz neka moja delovanja za druge probleme, oni odvajaju jedan deo energije, iako ja nisam svestan, ne pitajući me ništa, jer nema ni potrebe. Možda se u te svrhe koristi i energija zajedničke svesti ljudi, ko zna šta se sve koristi, ali sigurno da oni to rade na optimalan način. Dakle, sudbinska kataklizma odgađala se iz godine u godinu, gotovo da 10 godina traje moje saznanje o tome. Recimo, znam da je taj najači udar kataklizme trebalo da bude 2002. ili 2003. godine, pa je to pomerano da bi se dobilo u vremenu, ne mora u dan da bude, nije to bitno za planetu Zemlju, da bi se akumulirala dodatna energija koja će omogućiti jedan drugačiji prilaz sa što manje žrtava. Pre dve godine mi je rečeno da ću dobiti ponovo najnoviji program sudbinske kataklizme, a onda ga nisam dobio, nisu ništa javili, što znači da se ili ponovo odgađa ili dešava nešto u pozitivnom smislu, jer inače, da je alarmantno, oni bi me uključili da nešto delujem i radim.
Znači, jako je nezgodno da se te dve stvari poklope – približavanje Zemlje Suncu i sudbinska kataklizma – u situaciji kada ljudi hoće da se poubijaju zbog svoje gluposti i sad treba samo da nastane haos zbog sudbinske kataklizme i izbacivanja Zemljine orbite. To bi bilo katastrofa. I verovatno je to razlog zašto se taj najjači udar sudbinske kataklizme pomera, odlaže što duže, da se mi organizujemo bolje.
Sve te poplave, kiše koje liju u zapadnoj Evropi, kojih nikad nije bilo, zemljotresi koji se dešavaju jedan za drugim, to je sve ta priprema vezana istovremeno za sudbinsku kataklizmu Zemlje i njenu orbitu oko Sunca. Znači, Zemlja počinje da homogenizuje svoju unutrašnjost i to polako ide, samo nije uhvatilo maha, ali se stalno pojačava, možda će trebati još 10 godina, možda još 3 godine da dostigne maksimum, to ne znam, ali ovo je period kada se to dešava. Znači, ovo govori da je to krenulo. Delimično, približavanje Suncu takođe dovodi do ovih nepogoda, klimatskih promena, plus ono što nas još pogađa a to je oštećenje ozonskog omotača koji stvara povišenu temperaturu.
Rekli su mi da je sudbinska kataklizma svedena na manje od 10% štete po ljudski rod – to ne znači da je ona nula. Deset procenata može biti ogromno, jer kakva je prvobitno trebalo da se desi, sa 100%, mislim da bi desetkovala ljude.

Iz knjige “Kazivanja iz Kosmosa”, dr Ljubiša Stojanović