„Ljubiša, pozdravljam te. Dočekali smo da započnemo i drugu knjigu, nek ti je sa srećom i uspešno.“
„Hvala ti, Avalokitešvara.“
„Ljubiša, počećemo sa jednom interesantnom temom u vezi sa energijama kosmosa. Naime, kad god baciš pogled na zvezdano nebo prepuno zvezda i ponegde neke magličaste tvorevine, ti si poslao time svoju misao u kosmos koja sadrži tvoje saznanje, tvoje viđenje tog predivnog izgleda jednog delića kosmosa koje ti imaš u svom vidokrugu. Ogroman broj energija, čak osamdeset pet procenata od ukupnog broja energija kosmosa, kao i praktično svi centri, sve svesti mogu ne samo da prime, jer sve energije kosmosa primaju ovu misao kao informacioni talas, nego da u potpunosti protumače njen sadržaj. Samo oko petnaest procenata neinteligentnih energija i poneka izuzetno nerazvijena poluinteligentna energija ne mogu da protumače ovu tvoju poruku iako su je primile.
Kako ovih osamdeset pet procenata energija i svi centri u kosmosu i svesti reaguju posle prijema i trenutnog saznanja o sadržaju ove tvoje misli (svačije misli i vaše, nije samo moje).
S obzirom da je misao indeferentna nit je pozitivna, nit je negativna, ona samo konstatuje viđenje zvezdanog neba bez ikakvih razmišljanja na tu temu, stoga sve ove energije i ostali subjekti koji su je protumačili samo konstatuju da su je primili i arhiviraju je, smeštaju je u svoju memoriju koja je posebno vezana za tvoje misli, tvoje poruke, tvoje molitve, tvoje molbe, tvoje delovanje koje se takođe emituje u kosmos dajući informaciju o onome šta ti radiš. To govori upravo o neizmernim mogućnostima osamdeset pet procenata energija i ostalih subjekata kosmosa čija je memorija tako velika da može da zabeleži praktično svaku misao koje neko živo biće iz kosmosa emituje a koje ima svest.“