Približavanje planete Zemlje Suncu 21.12.2012. godine

Oktobar 2012. Beograd

Krenimo na glavnu temu današnjeg sastanka. Više starih civilizacija proreklo je da će 21.12.2012. godine biti smak sveta. Te civilizacije živele su na različitim kontinentima, jedna je živela u Južnoj Americi, a druga u Aziji pre dve-tri hiljade godina, i nisu mogle jedna drugoj da prenesu tu informaciju, što znači da su samostalno došle do istih zaključka o smaku sveta. Nauka kaže da će tog dana Zemlja biti najbliža Suncu u istoriji i da nije bilo sličnog dana od kada ljudi znaju za astronomiju ili bilo kakva posmatranja zvezda.

Ja sam u meditaciji dobio informaciju da se osa Zemljinog usijanog jezgra iskosila za mali broj procenata ali opasan. Ukoliko 21.12.2012. godine Zemlja priđe Suncu sa tako iskošenom svojom osom, onda će je Sunce sigurno odgurnuti tako da Zemljina putanja ili bude veća, dalja od Sunca nego što je sada, što znači da će doći do ledenog doba ili će Sunce privući Zemlju bliže sebi, smanjiti putanju, pa će onda na Zemlji biti paklena vrućina. Obe varijante su pogubne ne samo za čovečanstvo nego za sve biljke i životinje, pa čak i za planetu.

Pre sedam godina mene je Energetski Oblak upoznao sa ovom opasnošću i rekao da je ona realna, da je moguća i da su je proroci starih civilizacija tačno predvideli, ali da ona ne mora biti sudbinska.

U ovom slučaju su dva učesnika: planeta Zemlja i zvezda Sunce. I Zemlja i Sunce su ogromne materijalne strukture u kosmosu koje imaju svest, one su visokorazvijena bića ili svesti, iako nemaju noge i ruke i ne liče na ljude. Dakle, Zemlja ima veliku inteligenciju, a Sunce još veću.

Pre dve-tri hiljade godina upliće se jedan treći faktor, treći učesnik, a to su ljudi, koji sve više imaju negativne misli, sve se više mrze, ratuju, ubijaju, kolju, bore se za zemlju, za vlast, za stoku, za žene, za svašta.
Negativne misli se šire iz našeg mozga velikom brzinom i u trenutku stižu do kraja kosmosa. One oštećuju našu auru i stvaraju mnoge bolesti hronične, ali istovremeno oštećuju i auru planete Zemlje jer prolaze kroz nju kada se šire iz naše glave na putu prema kosmosu. Zemlja takođe ima auru, kao što imaju i čovek, biljka, životinja. Svako živo biće mora da ima auru, pa i planeta Zemlja, ona funkcioniše kao živo biće. Oštećenja Zemljine aure bivala su sve veća i veća, i postojala je opasnost da dođe do kataklizmi takvih razmera da čitavi kontinenti odjednom potonu.

Danas, više od polovine naših misli su negativne, postoje mnogobrojna žarišta, krize, latentni i aktivni ratovi, atomske bombe, čak i one ručne koje se nalaze u rukama kriminalaca i mafije koji mogu radi svojih ličnih obračuna da bace bombu, a da se Rusi i Amerikanci međusobno optužuju i da na scenu stupe generali koji ceo život čekaju da pritisnu dugme i da počne uništenje ne samo ljudskog nego sveg živog sveta, pa i opasnost od raspada planete Zemlje. Takva je danas situacija.

Planeta Zemlja je jako nezadovoljna takvom situacijom. Sunce, koje je još superiornije, moćnije i inteligentnije od planete Zemlje, takođe je nezadovoljno i radije će da odgurne ili privuče Zemlju dalje ili bliže od sebe i da ova rasa ljudi koja ne može da se oslobodi negativnih misli jednostavno bude prepuštena sama sebi, da nas pusti niz vodu.
Znači, svest Sunca je duboko razočarana ponašanjem ljudi na Zemlji i spremna je da odustane od svog daljeg ponašanja koje će ići u korist ljudi, u korist razvoja planete, pre svega zbog takvog ponašanja ljudi. Kada Zemlja bude prišla, svest Sunca, razočarana ponašanjem ljudi na Zemlji, može da ignoriše brigu o opstanku ljudske rase u smislu da nas odbaci na dalju orbitu, pa da bude večiti led na Zemlji, ili da nas uvuče u bližu orbitu pa da proključamo svi. Znači, Sunce mora da brine o nama, da nas ubaci u takvu orbitu u kojoj će moći da opstane priroda, planete, biljke, životinje, naša rasa, zato što Sunce sarađuje sa Zemljom, sarađuje sa Duhovnim Energijama, to je sve povezano, nije to: „A to je materija, to je ništa.“ Mi smo se razvili, opstajemo, privikli smo se na ovu orbitu, ovu temperaturu, na ovaj vazduh i životne uslove i, ako toga nema, samo malo ako se orbita pomeri, biće katastrofa na Zemlji. Energetski Oblak kaže da je Sunce razočarano i gubi interes za nas. To je tragedija.

To mi je sve preneo Energetski Oblak i onda je rekao:
To ne mora da se desi.
Za to je neophodno nekoliko stvari. Prvo da neko krene sa takvim propovedanjem, sa takvim stavovima, ne u sebi i svojoj porodici već u nekoj grupi većoj ili manjoj, koji će biti u skladu sa voljom Stvaraoca, koji neće od toga odstupati. Tada mi je rečeno da je seminar „Put ka prosvetljenju“ pravi rasadnik ljudi koji će se ponašati onako kako je po volji Stvaraoca. To je jedan embrion koji neophodan i koga dosad nije bilo. Znači, Energetski Oblak kaže da napori koji se u poslednje vreme ulažu u uspostavljanje kontakta sa Duhovnim Energijama, sa duhovnim svestima koje postoje u kosmosu, napori na poboljšanju načina razmišljanja, aktiviranje senzibilnih tačaka na Zemlji predstavlja jednu najavu, indikaciju da se nešto pozitivno dešava sa ljudskom rasom i da će Sunce pozitivno reagovati na te naše pozitivne promene. Neophodno je uveriti Sunce da se čovečanstvo prenulo, makar pojedini njeni sinovi kojih dosad nije bilo, makar ih nije bilo organizovano i da će oni nastaviti sa radom i da, što je najvažnije, imaju podršku Energetskog Oblaka, Duha Svetoga, Hristovog Stabla u sprečavanju kataklizme koja se očekuje tog dana. Taj proces je počeo pre nekoliko godina i u njega sam uključen ja i mnogi učesnici seminara „Put ka prosvetljenju“. To je suština, ali je to toliko daleko od nauke i od toka kako ljudi razmišljaju da nemam reči.

Skraćena verzija teksta koji se u celosti može pročitati u knjizi „Kazivanja iz kosmosa“.