O auri se, uopšte vrlo malo zna i najčešće su ta saznanja netačna, površna ili u fragmentima. To je, pre svega zato što znanje o auri spada u Sveta znanja, što znači da se do njih ne može doći ljudskim načinima istraživanja, nego samo prenošenjem od strane Duhovnih energija nekom od ljudi.
Znanja o auri izneta u ovoj knjizi čine saznanja koja sam od 1994. godine do danas primao u dubokoj meditaciji od Duhovnih energija. Ona se sastoje u detaljnom prikazu ljudske aure za koji Duhovne energije smatraju da predstavlja maksimalno moguće saznanje o njoj koje je ljudski mozak u stanju da razume.
Aura je energetski omotač oko našeg tela u obliku lopte prečnika oko 25 metara, koji naše oko ne može da vidi. Nosimo je oko sebe celog života, kao što puž nosi svoju kućicu. Ali, ona je mnogo više od toga! Aura, to smo mi, onako kako sami sebe doživljavamo: naše misli, osećanja, svest, zdravlje, samo što se sve to realizuje preko našeg tela. Nešto slično dešava se sa prenošenjem naših misli govorom, uz pomoć glasnih žica i jezika, ali ovi organi ne predstavljaju ni izvor, ni njihovu suštinu. Međutim, ne može se reći: Aura je glavna, telo je sporedno. Aura je zamišljena da postoji zajedno sa telom, pri čemu svako od njih ima svoju nezamenljivu ulogu. Ne postoji aura bez tela, niti živo telo bez aure!
Aura predstavlja prelazni životni oblik od nematerijalnih živih bića ka materijalnim, pri čemu je telo samo zgusnuti deo energija aure koji je u potpunosti prožet energijama aure. Telo i aura su celog života neraskidivo vezani posebnom vrstom energije, kanalima informacione energije, kanalima čakri i akupunkturnim meridijanima.
Aura se sastoji od tri glavne vrste energije: sive i bele bioenergije i informacione energije. Siva bioenergija čini osnovu aure, a bela je oživotvoruje. Njih dve se privlače i njihov međusobni odnos omogućava postojanje aure. Siva bioenergija se iz okolnog prostora uvlači kroz kanale čakri u auru, a zatim se širi po celoj auri, dok se njeni viškovi izbacuju napolje.
Bela bioenergija cirkuliše samo unutar aure, tako što se energetskim kanalima – akupunkturnim meridijanima dovodi do centra aure u energetski stabilizator koji je, potom raspršuje po celoj auri, u cilju njenog ravnomernog rasporeda. Ona je jedina energija u ljudskoj auri koja ima inteligenciju, pa zahvaljući njoj možemo da razmišljamo. U beloj bioenergiji je smeštena naša svest, jer ona, sem mogućnosti razmišljanja, ima veliki kapacitet za memorisanje svih zaključaka do kojih je došla.
Razmišljanje se, dakle, ne vrši u mozgu, nego u beloj bioenergiji, dok mozak ima ulogu emitovanja misli, memorisanja zaključaka i organizovanja rada organa u telu. Od pravilnog cirkulisanja bele bioenergije kroz našu auru zavisi naše zdravlje,inteligencija, kreativnost i duhovnost.
Informaciona energija prenosi sve vrste informacija kroz auru.
Aura ima deset slojeva različitih namena i boja, pri čemu kod normalne aure preovlađuju crveni i sivi tonovi.
Život i rad aure se odvija kroz njenih deset funkcija i niza podfunkcija. Najvažnije funkcije su: psihofizičko zdravlje, prenošenje informacija, inteligencija i kreativnost.
Aura ne predstavlja nepromenjivo energetsko stanje, ona se razvija. Najveću pomoć njenom razvoju pruža svetleće telo – plemenita energetska struktura koja pomaže čoveku da pronađe svoj put kroz život i da bude kreativan. Pored toga, razvoj aure se postiže i dugogodišnjim kreativnim radom i meditacijom, što dovodi do stvaranja žutog jezgra u njoj. Dalji napredak u duhovnom smislu ogleda se u sazrevanju žutog jezgra i njegovom prelasku u novo– drugo svetleće telo. Krajnji mogući nivo duhovnog razvoja čoveka nastaje u momentu kada njegova aura dostigne visoki nivo čistoće i on se relizuje kroz prosvetljenje, a zatim i sazrevanje oba svetleća tela. Posle biološke smrti te osobe oba zrela svetleća tela odlaze na tzv. mesta moći na kojima su sve velike ljudske civilizacije doživele svoj procvat. Ona na mestima moći ostaju dugo vremena pomažući duhovni razvoj ljudi koji posećuju ova mesta. Posle toga, zrela svetleća tela odlaze u kosmos, gde kao majstori kosmosa, večito žive.

Iz knjige: Aura – dr Ljubiša Stojanović.