Novi Sad, 2003.
Kada bi ljudi saznali pravu istinu od čega se sastoji kosmos, šta je njegov glavni sadržaj, onda bi počeli da se okreću duhovnim, spiritualnim stvarima, da zanemaruju, da barem potisnu u drugi plan materijalne stvari i interesovanja.
Ljudi se satiru radeći, da bi obezbedili toplotne izvore energije, elektrane, rafinerije, toplane, da bi dobili toplotu i električnu energiju u svojim domovima, strahovito mnogo rada napora i vremena. Ljudi nemaju vremena ni za šta drugo, svi su crni od uglja, iscrpljeni, polugladni, i tu nema razvoja, tu nema spiritualnog razvoja kada neko nema vremena niti snage da se posveti bilo čemu drugom osim da od umora spava. To je jedan od razloga zašto je nemoguće da se u takvoj sredini jedan deo ljudi okrene spiritualnom. Na Istoku postoji duhovna tradicija, ali se i ona polako guši pod uticajem Zapada. Isto tako strašna borba za hranu i loši klimatski uslovi, pretoplo ili prehladno, sve to otežava ljudima život i ne da im ni vremena ni snage da se posvete nečem drugom.
Duhovne Energije kažu da se okrenemo spiritualnom jer, kada se okrenemo, oni nam nude pomoć, kosmos nudi pomoć ljudskoj civilizaciji, pre svega da bi sazrela svetleća tela ljudi masovno, kao što je predviđeno, nekoliko milijardi svetlećih tela. Znači, oni nam nude pomoć da lakše živimo, da se usavršimo, da napredujemo. Znači, jedna praktična pomoć. Oni su u stanju da nam obezbede toplotnu zaštitu bez zagađenja, bez prenosa energije, bez sredstava, bez troškova, besplatno – neuništivu, savršenu, čistu energiju. U stanju su da nam obezbede vodu, bez prenosa direktno do potrošača, da nam obezbede hranu, da nam obezbede u lošim klimatskim uslovima klimu u skladu sa potrebama ljudi. Dakle, ti problemi sa kojima se ljudi sreću zahtevaju strašno mnogo vremena fizičkog rada, a nauka se sjatila da pomogne razvoju ali samo na materijalistički način.
Duhovne Energije su spremne da pomognu u isceljenju, da se ljudi ne truju hemikalijama već da se potpuno čistim energijama isceljuju. Ali oni kažu:
„Ali, obratite nam se.“
To je slično kao kad bi neki Japanac došao kod nas: ima pune džepove para, hoće da uloži, da investira, da dâ pomoć, ali niko od nas ne zna japanski. Mi ga gledamo, on nas gleda, vidimo da ima para, ali on se okrene i vrati u Japan. Znači, mi moramo da se obratimo njima, a da bismo to uradili, moramo da dostignemo paranormalno visok razvoj, ne može bez toga. Znači, to je jedini put, oni nude pomoć ljudskoj civilizaciji i ta pomoć bi naglavce postavila sve ovo što smo dosad postigli, ali bismo onda napredovali za pedeset godina kao što smo dosad za hiljadu. Oni kažu da je to izvodljivo.
Rekli su da su mene izabrali da prenesem ove poruke o kosmosu zato što jako dobro vladam energijama i što sam se posvetio ovom problemu pomoći kosmosa ljudskoj civilizaciji. Ova znanja koja dobijamo samo su sažetak znanja o kosmosu, prva tura, samo da shvatimo suštinu i da se orijentišemo u pravom pravcu, ali će se pojedine oblasti posebno razrađivati do detalja kako bi mogle da se primenjuju za pomoć ljudskoj civilizaciji. Rekli su da će posle ta znanja dobijati i drugi ljudi, ali da će zasada ići preko mene, a oni priželjkuju, mole, čekaju da se pojavi još neko.
Da bi pokazali kako je to jednostavno, kako je to moguće, oni su rekli da nema ništa lakše nego preneti električnu energiju do potrošača. To znači da nema dalekovoda, nema elektrana, nema goriva koje pokreće elektrane, hoćete ovde električnu energiju, ona se ovde stvori i radi po vašoj želji, naravno po razrađenoj paranormalnoj želji ljudi. Znači, to je jako jednostavno, ali treba imati visoku paranormalnu moć da bi se to realizovalo, a ko nema tu moć, džaba. Ali svakom je dato da tu moć razvije, nema zabrana, nema segregacije, rasne, polne, verske: „E, ovaj ne može.“
Svi mogu.
Iz knjige “Kazivanja iz kosmosa”, Ljubiša Stojanović.