Tokom beskonačno dugog vremena postojanja tih energetskih struktura, koje ne liče ni na jednu od danas poznatih, krenule su prve ideje o stvaranju, kreiranju, kako bi se neizmerna inteligencija, moć, znanje, iskustvo na neki način se pretočilo u dela, dobila neku vrstu forme, oblika, neku vrstu novog sadržaja. Taj se proces nastavljao tokom čitavog veka kosmosa, traje i danas i trajaće sve do momenta dok sve što je Stvaralac zamislio da stvori, da iskreira, da obelodani, ne bude funkcionisalo u savršenom skladu sa Njegovom voljom. Momenat kada se kosmos bude u potpunosti uskladio, zajedno sa svim stvorenim elementima, kada sve što postoji, sve što je eonima stvarano, bude zavibriralo na apsolutno usklađen način, tada će sve ponovo da se vrati u stanje u kojem je i bilo pre samog početka kreacije, u stanje beskonačnosti. Do tog momenta će doći u svakom deliću kosmosa istovremeno, rastakajući čitav univerzum u trenu na osnovne elemente od kojih je i nastao. To je beskonačno dugo vreme za koje je neophodno da se odradi sve što je za taj period Stvaralac predvideo, čijem budnom oku ne može da promakne nijedan tren bilo kog dešavanja, u bilo kom delu kosmosa.

Sav smisao postojanja je dakle razvoj do momenta savršenog funkcionisanja, vraćanja i stapanja svega stvorenoga sa Stvoriteljem, radi iskustava i doživljaja samoga Sebe kroz proces nastanka, stvaranja, sjedinjenja i nestanka, obogaćen tim iskustvom svekolikog postojanja i moći.“