U auri se nalazi više energetskih sistema koji liče na koren biljke sa korenčićima ili žilicama. Takvih sistema ima po celoj zapremini aure, a njihov broj se kreće od 3 do 19. Krajevi korenova su tankim nitima povezani između sebe. U tim korenovima se skladište čestice inteligencije ili, bolje rečeno, čestice znanja. One iz vrhova kapilara ili žilica izlaze kao tačkice i kreću se slobodno kroz auru prema mozgu.To kretanje čestica prema mozgu odvija se samo kada čovek počne da razmišlja. Tada iz odgovarajućeg podsistema (za tu oblast razmišljanja) krenu čestice iz vrhova jednog ili više kapilara prema mozgu. One pri dolasku u mozak aktiviraju njegov rad u toj oblasti. Priliv čestica traje dok traje razmišljanje.

Broj podsistema ili korenova je urođen. Međutim, njihova razvijenost ili razgranatost zavisi od primene, s tim da je za razvoj podsistema najbitniji period od prve do treće godine života. Tada se u najvećoj meri završava razvoj debelih korenova koji definišu mogućnosti osobe.

Razvoj mreže žilica započinje u detinjstvu i odvija se čitavog života. Kapilarna mreža prikuplja informacije koje stižu u auru, ali ne direktno, već iz mreže informacione energije, sa kojom se prepliću radi kontakta i prijema. Što je mreža kapilara šira i razvijenija, to će nositi u sebi više čestica znanja.

Mozak nije nikakvim kanalima ili putevima povezan sa vrhovima kapilara iz kojih izlaze čestice, već se one usmeravaju prema onom delu mozga koji se aktivirao još pre nego se misao razvila. Te čestice nose u sebi znanje skupljano u auri od rođenja i to znanje omogućava mozgu da pronađe rešenje pri razmišljanju. Dakle, to nisu čestice inteligencije, nego čestice znanja, koje omogućavaju mozgu da pronađe rešenje, često između više ponuđenih, koje mu donose čestice.

U auri životinja postoji samo jedan koren koji je mali i slabo razvijen. Najrazvijeniji je kod šimpanze, ali i on ima samo jedan koren. Biljke nemaju nijedan koren, već samo žilice na raznim mestima u auri. Osnovna razlika između biljaka i životinja jeste u korenu, jer bez njega nije moguće kontinuirano razmišljanje. Koren predstavlja rezervoar čestica koje se po potrebi iz njega izvlače i šalju u mozak. Kod biljaka ga nema, pa ni nema mogućnosti za skladištenje čestica znanja, osim ograničenih mogućnosti u žilicama. Stoga je i razmišljanje biljaka vezano za period neposredno posle dobijanja informacije u auri ili nešto ranije. Kada se rezervoari napune, nove čestice znanja izbacuju one najstarije, koje više nisu aktuelne, tako da starija saznanja bivaju uništena. Mozak biljke je cela biljka

koja dobija čestice znanja od žilica koje trenutno imaju informaciju.

Kod biljaka je najčešći uzrok razmišljanja pojava novih informacija u auri, dok je pravo razmišljanje na bazi starih čestica ograničeno mogućnošću skladištenja čestica u kapilarima.

Kod životinja oko 30% izazova za razmišljanje potiče od starih saznanja sakupljenih u česticama, a kod šimpanzi čak 45%, dok ostatak potiče od svežih informacija.

Kod čoveka je mogućnost razmišljanja definisana brojem korenova i njihovom razvijenošću i razgranatošću, kao i mestom u auri.

Broj ovih korenova u auri je u direktnoj vezi sa inteligencijom: što ih je više, to će osoba biti inteligentnija. Osobe učijoj se auri nalazi do pet korenova spadaju u izrazito neinteligentne, prosek odgovara broju od sedam do jedanaest, a genijalnost se javlja u slučajevima kada ih ima preko petnaest.

Koliko će ove mogućnosti biti iskorišćene, zavisi umnogome od učestalosti i dužine aktiviranja ovog sistema, posebno u periodu do treće godine života.

Svakako da broj korenova nije jedini faktor, jer je moguće da osobe sa manjim brojem korenova, pod uslovom da maksimalno uvežbavaju rad ove funkcije, dostignu viši nivointeligencije od onih sa većim brojem korenova, ali sa njihovom minimalnom aktivnošću.

Harmonizacijom svih funkcija aure ova funkcija će se maksimalno aktivirati, kontakti sa mozgom će biti bolji, što će olakšati razumevanje i rešavanje problema, dakle porast inteligencije. To će opet povećati želju za razmišljanjem, koja će uticati na proširenje mreže kapilara, što dalje vodi povećanju inteligencije.

Iz knjige, Kultura energetskog načina življenja i ekologija svesti, Ljubiša Stojanović.